Мерачи глукозе у крви се могу категорисати у два типа на основу њиховог принципа рада: фотоелектрични и на бази електрода{0}}. Фотоелектрични мјерачи глукозе у крви, слични ЦД плејерима, имају фотоелектрични сензор. Њихова предност је нижа цена, али недостатак што је сензор изложен ваздуху, што га чини подложним контаминацији и утиче на резултате испитивања. Опсег грешке је приближно ±0,8, а њихов животни век је релативно кратак, углавном тачан до две године. Након две године, препоручује се да пацијенти који користе фотоелектричне бројила буду калибрисани у сервисном центру. Болнице обично имају представнике који обављају редовно одржавање, док кућни мерачи глукозе у крви захтевају одржавање фотоелектричног сензора у овлашћеним сервисним центрима.
Мерачи глукозе у крви засновани на електродама{0}}имају научнији принцип тестирања. Отвор електроде је унутрашњи, спречава контаминацију. Опсег грешке је углавном око ±0,5. Они нуде високу прецизност, не захтевају калибрацију при нормалној употреби и имају дуг животни век.
Мерачи глукозе у крви такође долазе у две методе узимања узорака крви: на бази размаза-и на основу усисавања-. Машине засноване на размазу{3}}у генерално захтевају већи узорак крви, што узрокује више непријатности код пацијента. Превелик узорак крви може утицати на резултате теста, док недовољна количина крви може довести до неуспеха теста и трошења тест трака. То су углавном фотоелектрични бројила. Мерачи глукозе у крви који захтевају узимање узорака-убодом контролишу запремину узорка крви, елиминишући резултате нетачне због недовољне запремине крви. Једноставни су за употребу; једноставно утапкајте кап крви на тест траку.
Тренутно је већина мерача глукозе у крви дизајнирана за узимање узорака{0}}прстом, што захтева узимање крви. Иако постоје мерачи глукозе у крви без{2}}убода{3}}а за пацијенте којима су потребна честа мерења, они су веома скупи. Да би се ублажила нелагодност приликом узимања узорака{5}}убода прста, уведена су два нова мерача глукозе у крви{6}}на рукама.
