Орална температура
Мерење оралне температуре ослања се на способност пацијента да правилно и безбедно стави термометар у уста. Ово искључује децу, оне који не могу да се одупру кашљању, слабе особе или оне склоне повраћању (ово је мањи проблем са електронским термометрима који-реагују брзо, али је значајан проблем са живиним термометрима, јер им је потребно више времена да региструју температуру). Остала разматрања укључују да ли је пацијент конзумирао топле или хладне напитке пре оралног мерења температуре; у таквим случајевима морају се размотрити алтернативне методе.
Ректална температура
Приликом мерења ректалних температура, посебно када их изводи друга особа, треба користити лубрикант. Иако је ректална температура најтачнија, важно је узети у обзир да ова процедура може бити неугодна у неким земљама или културама. Неправилно уметање термометра такође може изазвати нелагодност или бол код пацијента. Дојенчад се често мери ректално; међутим, то генерално најбоље изводи медицинска сестра.
Унутрашње ухо или чело
Постоје и термометри који користе инфрацрвену технологију мерења за мерење бубне опне и термометара на челу.
Аксиларни пазух
Пре употребе, протресите живину колону термометра на испод 35 степени. Поставите живин крај термометра на сам врх пазуха (дубоко у пазуху) и чврсто држите термометар надлактицом како бисте спречили да се помери или испадне; мерити 5-10 минута; уклоните термометар, очитајте температуру и обришите термометар марамицом за будућу употребу или за неког другог.
