Меркурни сфигмоманометри. Постоје два типа: столни и стојећи. Столни живини сфигмоманометри су структурално чврсти и поуздани; стојећи сфигмоманометри су подесиви по висини-и најчешће се користе због поузданих резултата. Међутим, овај други је нешто већи и мање преносив, а оба представљају ризик од цурења живе. Њихов принцип мерења крвног притиска заснива се на аускултацији, а састоје се углавном из три дела: балона, манжетне и манометра. Гумени мехур манжетне је повезан са балоном и манометром, респективно, формирајући затворени систем цеви. Манометри долазе у две врсте: живин стуб и опруга.
Електронски сфигмоманометри. У зависности од места мерења, могу се даље поделити на надлактице, зглобове, прсте, ручне и аутоматске типове. Њихове предности су једноставност рада и интуитивно очитавање; једноставно укључивање прекидача аутоматски врши мерења, што их чини погодним за кућну употребу. Међутим, електронски сфигмоманометри такође имају недостатак великих грешака и захтевају честу калибрацију помоћу стандардног живиног притиска. Његови принципи рада укључују аускултацију (такође познату као метода Коротковог звука) или осцилометријску методу (такође позната као метода осциловања). Углавном се састоји од сензора притиска гаса, минијатурне ваздушне пумпе под притиском, електронски контролисаног издувног вентила, повезаног софтвера, механичког спорог издувног вентила и електромагнетног брзог издувног вентила.
Пнеуматски тлакомјер, клинички познат и као анхидровани тлакомјер или тлакомјер са{0}}опругом, користи ваздушну пумпу за мјерење притиска. Мали је и преносив, али са вишекратном употребом, својства опруге се могу променити, што утиче на тачност резултата. Због тога је потребна периодична калибрација према стандардном живином сфигмоманометру. Сада се ретко користи клинички.
